Labrador retriver je pas srednje veličine, relativno mlada rasa (sa početka 19. veka) i jedna od najpopularnih rasa na svetu. Tu popularnost je stekao jer je pas koji može da zadovolji mnoga čovekova očekivanja. Pa se tako na primer koristi u mnogim sferama života: kao terapijski pas za decu i odrasle sa autizmom, kao pas vodič slepih osoba, koristi se u vojsci i policiji (veoma uspešno pronalazi narkotike i eksploziv), odličan u aportiranju ptica prilikom lova, vrhunski plivač i ne libi se da uskoči čak i u ledenu vodu. Dobro istrenirani psi su se odlično pokazali i u potrazi za tartufima, pečurkama koje se veoma teško nalaze jer rastu ispod zemlje i koje su na ceni širom sveta.
I naravno, Labrador retriver je idealan za ljubimca. Velika je maza, koja je neprestano željna češkanja i pažnje. Veliki problem kod neiskusnih vlasnika može nastati kada kupe Labradora za ljubimca, a nisu svesni koliko je on druželjubiv i porodičan pas, koji ne podnosi usamljenost. Iz tog razloga se ljudi često ljute na svoje ljubimce, koji mogu napraviti „mali haos“ u dvorištu ili pogotovo u stanu, što svakako ne bi napravili da su vlasnici kod kuće. Ali kada su kod kuće sa porodicom, nije da se oni plaše svojih ukućana pa ne prave lom, već je razlog što su dobrice taj da oni uživaju pažnju i svojim umiljatim ponašanjem neizmerno vraćaju. Naravučenije je da štene Labradora ili odrastao pas ne voli ni u kom slučaju samoću, tj. da ostaje sam na neko vreme i da će vam na svaki način to pokazati, a to je uglavnom neki nered. Nakon toga veoma je pogrešno kažnjavati ga na bilo koji način, jer on nije svestan šta je učinio, već je samo iskazao svoje nezadovoljstvo.
Labrador retriver bilo koje boje (pošto često ljudi pitaju da li ima razlike), je predobar u igri i druženju sa decom i ljudima. Neki podaci, govore o tome da se nije desio slučaj da je Labrador ujeo dete. To ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali iz mog iskustva nisam čuo ni video, da je zarežao, čak i prilikom hranjenja u prisustvu dece. Medjutim, svaki pas je onakav kakvog ga vlasnik odneguje. Po prirodi je Labrador nežan i brižljiv pas, koji zna čak i da svoju razdraganu prirodu umiri u prisustvu baš male dece, tako da su mnoga deca i prohodala držeći se za ledja psa. U početku ako dodje beba na svet, a imate već odraslog Labradora u porodici, treba biti obazriv prilikom upoznavanja sa bebom, u smislu da on nije svestan svoje veličine. Može da sedne bebi na nogu ili ruku ili da ispusti veliku i tešku lopticu od pune gume na bebu koja spava na krevetu, ili ako beba prohoda, da je obori svojim ponekad nezgrapnim hodom ili trčanjem. Naravno sve ovo nenamerno. Ali sigurno je da će nakon par dana, uvideti i paziti na malo dete. To poredim sa kujom koja ima malu štenad, koja joj se motaju oko nogu u prilici kada ona skače od sreće, ali ni jedno štene ne nagazi. To se dešava upravo iz razloga jer pre svega oseća materinski instikt, ali i zbog toga što umeju da budu veoma pažljivi, pa to prenose i na veoma malu decu. Uz to što su pažljivi, veoma su i tolerantni, trpe razna „maltretiranja“ dece, od jahanja, vuče za uši i rep, pa čak do toga da dete nehotice gurne prst u oko psu. Zaključak je da je Labrador možda i najpoželjniji pas za porodice sa decom, pa je i iz tog razloga verovatni stekao tako veliku popularnost.
Odlično se pokazao u specijalističkoj dresuri za pronalaženje narkotika i eksploziva. Zbog te svoje sposobnosti, koriste ga mnoge državne službe u našoj zemlji, ali i inostranstvu. Par puta sam bio svedok, koliko su dobri na delu. Da napomenem, pas sve vreme traži svoju lopticu, što je odlično prilikom bilo kog oblika dresure, ali o tome ću u nekom drugom postu.
Što se tiče terapijske uloge, mnoge životinje su se pokazale uspešne, posebno konji i psi labradori. Labrador će probati svojom dobrotom, toplim i neiskvarenim pogledom i svom toplinom da dopre do bolesnog ili unesrećenog čoveka na svaki način. Ali ukoliko čovek ne voli ili se plaši životinja, sve je uzalud i po meni takve terapije nemaju efekta, jer ta osoba ne može da se otvori i primi tu pozitivnu energiju. Malo je drugačiji slučaj sa bolesnom decom, koja nisu svesna okoline. Labrador im može pomoći, jer su deca „prazna“ i prihvatiće štene ili odraslog psa iskreno i jako, tako da će se čak i vezati za psa, koji će im na pravi način upotpuniti tu prazninu. I sigurno da će pas na jedan poseban način brinuti o njima.
O ovoj plemenitoj rasi se može pisati mnogo, ali za početak toliko, pa ćemo širiti temu „Labrador“ u mnogim narednim postovima.
Hvala na čitanju, A.S.